Tehnički doprinos obuci talenata u Srbiji. Nister i Leposavić u „Fudbalski trening" © Philippka

Luka Jović sa oćiglednom zadovoljstvom u igri © FSS

Ono što Nikola Tesla ovde opisuje je ideja koja prvo nastaje u glavi, razrađuje se i mentalno sprovodi. Poznat je po mnogim pronalascima i inovacijama. Ako nešto nije uspelo, razmišljao je šta mora da prilagodi da bi to funkcionisalo ili bi inovativno razvio potpuno novi plan.

U Beogradu 12.11.2020 kasno u noć. Kenny McLean iz škotskog tima izvodi penal i u izvođenju penala postiže pobednički gol 5: 4 sa škotske tačke gledišta. Napor Srbije da učestvuje na Evropskom prvenstvu 2021. godine završava se loptom koja prolazi gol linije.

Od tada se vodi žestoka rasprava, iznose različiti stavovi i mnogo toga se dovodi u pitanje. Mnogo je kritika i opravdanja. Često se radi o ljudima i odnosima. Kultura argumenata je važna za napredak. 

Međutim, to je više okrenuto budućnosti ako se prvo fokusiramo na sadržaj, a zatim iz ovoga izvlačimo odgovornosti i odnose.

Zbog toga se, sa stanovišta ovog autora, pre svega postavlja pitanje:

Zašto ponovo nije uspelo iz perspektive sadržaja?

Kao fudbalski trener, rođen i odrastao u Nemačkoj sa srpskim korenima, uvek sam sa strašću pratio sportska dešavanja u Srbiji.

Srbija - velika kao nemačka pokrajina Hesen - je zemlja koja veoma voli sport. Mnoge uspehe i velike titule srpski sportisti osvojili su i slave ih sa srpskom radošću. To naročito uspešno postižu, kako muškarci tako i žene, u timskim sportovima kao što su košarka, odbojka, vaterpolo i rukomet.

Primetno je da ovi sportisti nastupaju pod pritiskom i tokom većih događaja. Često sam mogao da posmatram fokusiranje na zadatak, koncentraciju, kao i zajedničko izgaranje i neprihvatanje predstojećeg poraza u mečevima i takmičenjima.

‍ 

Zašto ovo nije moguće u fudbalu? 

Već dugo vremena postavljam sebi ovo pitanje i još intenzivnije nakon trenutnog neuspeha u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo i sećam se svog vremena u Nemačkom fudbalskom savezu. Između 2009. i 2012. bio sam u mogućnosti da učestvujem u razvoju Nemačkog fudbalskog saveza na raznim pozicijama i mogao sam mnogo toga da iskusim. Tamo sam takođe upoznao Matijas Zamera (Matthias Sammer) i njegovog istraživačkog asistenta prof.dr. Karsten Šumana (Karsten Schumann) koji su kasnije takođe uspešno radili u FK Bajern Minhen 2013. godine kada je klub prvi put osvoijo trostruku titulu.

Na početku milenijuma i Nemačka je bila u fudbalskoj krizi. 

Nacionalni tim je eliminisan sa Evropskog prvenstva u kvalifikacijama 2000. i 2004. godine - i prema standardima Nemačkog fudbalskog saveza, neslavno je podbacio. Omladinski fudbal je takođe bio decenijama neuspešan.

Zbog toga je Matijas Zamer postavljen za sportskog direktora u aprilu 2006. godine. 

Kao igrač, Zamer je osvojio skoro sve: nemačka prvenstva, Ligu šampiona i Svetski kup, Evropski šampionat i Ballon d'Or kao najbolji igrač Evrope. Zamer je takođe bio uspešan u svojoj kratkoj trenerskoj karijeri, i ostao kao najmladji trener sa osvojenom nemačkom titulom.  

Kao ličnost sa izraženom ambicijom i bezuslovnom voljom za pobedom, cilj njegovog preuzimanja funkcije bio je jasan: Povratak na vrh!

Zajedno sa njim - prema rečima odgovornog potpredsednika Nemačkog fudbalskog saveza za omladinski fudbal tzv ."mozak" - Šuman je pokrenuo važne reforme u nemačkom fudbalu od 2006.-2012. godine, koje su dovele do promena i učinile Nemačku uspešnom u juniorskom omladinskom polju i postavile važnu osnovu za titulu svetskog šampiona 2014. godine.

Imao sam intenzivnu razmenu ideja sa prof. Šumanom kako bih razradio moguće paralele sa trenutnom situacijom u Srbiji.

Istražio sam pitanje šta mora da sadrži uspešan koncept i koje parametre podešavanja je pokrenuo Nemački fudbalski savez da bi se vratio na pravi put i uspeo?

Postoje uzroci neuspeha

Kada su se Zamer i Šuman započeli u Nemačkom fudbalskom savezu, postojala su tri glavna problema u istom.

1. Nemački fudbalski savez nije igrao uspešan fudbal. Naročito su dva Evropska šampionata  2000. i 2004. godine, eliminacijom u grupnoj fazi, bile katastrofa za zahteve nemačkog fudbala.

Pored očiglednog problema, 2. problem je bio taj što se Nemački fudbalski savez „nije zauzimao za lep fudbal". U to vreme to se zvalo „borbeni fudbal“. Nismo imali svoju ideju igre sa modernim fokusom“, objašnjava Šuman.

I treće, postojala je i činjenica da Nemačkom fudbaslkom savezu nedostaje dovoljan broj tipova koji bi preuzeli odgovornost u tesnim situacijama igre - tj. nedostajali su vodeći igrači. 

Imali smo Olivera Kana, ali on je eliminisan iz nacionalnog tima 2006. godine, a ostao je samo Mihael Balak.  Ako on nije bio tamo, bilo je još teže na terenu ”. 

Šuman jasno pokazuje koliko je važna dubinska analiza trenutne situacije. 

„Svi ovi problemi odnosili su se na A-tim i sve do juniorskih timova“, objašnjava i nastavlja: „Na kraju je bilo i premalo dovoljno kvalitetnih igrača  a pre svega premalo onih sa mentalitetom za dolazak u vrh“.

Kako u poređenju izgleda trenutna situacija u Srbiji?

Srpski Talenat

Srpski klubovi žive od razvoja igrača i njihove prodaje. Stoga se mnogi talenti koje je zemlja obučila i razvila u profesionalce prodaju u inostranstvo što je pre moguće.

Statističke procene CIES-a pokazuju da su među najproduktivnijim klubovima u Evropi, samo sa Crvenom zvezdom,  Partizanom i Vojvodinom Novi Sad, tri srpska kluba među vrhovima 10 klubova u pogledu broja razvijenih profesionalaca.

Ovih 10 najboljih takođe uključuju velikane poput Real Madrida, Ajaksa iz Amsterdama i Sportinga iz Lisabona.

Ovoj konkretnoj temi posvetio sam se zajedno sa Nikolom Leposavićem u članku u nemačkom časopisu za fudbalski trening. Radi se o kvalitetu i razvoju srpskih igrača.

Rezime toga: Individualni kvalitet srpskog fudbala nesumnjivo postoji i samim tim postoji potencijal za učešće na završnim turnirima u Evropi i svetu.

Iznad svega tehnički, igrači su vrlo dobro obučeni, brzo se kreću a i pobednički mentalitet je deo naše sportske istorije.

Takođe postoje preduslovi kada su momci na terenu i van njega. Ali ovo takođe uključuje preuzimanje odgovornosti za druge, a ne samo za sebe.

Igrači i omladinski igrači su tu. Šta je sa rezultatima i idejom igre nacionalnih timova?

Teturajući "orlovi"

Reprezentacija Srbije trenutno se nalazi na 30. mestu FIFA rang liste. U poslednjih 10 godina Savez (A-tim do U17) učestvovao je u samo 14 od 41 moguće prijave na završnim turnirima.

Na 66% turnira Srbija nije bila predstavljena sa svojim velikim talentima! 

Međutim, treba naglasiti i dva velika uspeha u U-reprezentacijama. Pod vođstvom Ljubinka Drulovića, 2013. godine  U19 postali su evropski prvaci, a 2015. godine  U20 pod vođstvom Veljka Paunovića, postali su svetski prvaci . 

A-Reprezentacija je učestvovala na mogućih 6 turnira samo u 2010. i 2018. godini na svetskim prvenstvima i oba puta je eliminisana u grupnoj fazi. 

‍ 

19. mesto na Svetskoj rang listi  iz 2009. godine trenutno se čini veoma dalekim. Propuštenim učešćem na Evropskom prvenstvu sledeće godine, Srbija će izgubiti još više bodova i nije se kvalifikovala za ovaj finalni krug već više od 20 godina.

Ženska reprezentacija je na 41. mestu Fifine svetske rang liste. U proteklih 10 godina samo su se U19 kvalifikovali za završni turnir na Evropskom prvenstvu 2012. i  U17 na Evropskom prvenstvu 2016. godine.

Dakle, ne može se nužno govoriti o uspešnom fudbalu.

Ima svetlih tačaka, ali nema postojanosti.

‍ 

Što se tiče ideje igre, ne može se videti jasna filozofija. Uvek se menjaju pristupi, menjaju se ideje i postavke timova ili sistemi za prepoznavanje.

Ja lično ne mogu iz daleka da procenim osnovni koncept u Srbiji, jer ga ne znam i previše sam udaljen od svakodnevnih događaja.

Međutim, neuspesi imaju svoj uzrok i neophodna je detaljna analiza. 

To onda dovodi do prilagođavanja, promena ili prestrojavanja za budućnost.

Dug put do uspeha

Natrag u Nemačku: Iz detaljne analize i problema koji su postojali kada je počeo 2006. godine, Zamer je, uz Šumanovu podršku, pored strateških, postavio nove ciljeve za U-timove. Šuman pokazuje u kom pravcu se to tada odvijalo. 

„Sportski ciljevi u omladinskoj, ženskoj i muškoj oblasti morali su biti: osvajanje titula!“. 

To je bilo ono na čemu je radio Zamer. Šuman dodaje: „Ako se nečega dotakne, želi da pobedi“.

Ostali ciljevi bili su dalji razvoj fudbala i njegova fascinacija kao društvene vrednosti i njegovo integrisanje kao dela društva.

Prema Šumanu, ovde se radilo o „uspehu korišćenja fudbala za podršku kretanju mladih ljudi. Osnovne motoričke sposobnosti su važne za budućeg fudbalera. Zbog toga decu moramo uputiti i motivisati da vežbaju u ranoj fazi u vrtićima i školama“.

U skladu sa ciljevima, smernicama, principima i, u koordinaciji sa seniorskom reprezentacijom, razvijena je nemačka kultura igre. „Kao orijentaciju za naše trenere, razvili smo model za našu nemačku kulturu igre, koji je zasnovan na stubovima tehnike pod pritiskom, kondiciji, taktičkom konceptu, kao i želji za pobedom i timskom duhu“. Sva ova razmatranja zabeležena su u konceptu obuke Nemačkog fudbalskog saveza pod nazivom „Dug je put do uspeha“.

‍ 

U razgovoru sa Šumanom o konceptu treninga, detaljnije smo razmotrili neke suštinske teme koje su posebno važne za celokupan proces i razmenili znanje i iskustva. Između ostalog, tema je bila ličnost i individualizacija, ali i položaj i funkcija trenera i njegovog stručnog štaba.

Priprema Pobednika

Sa tačke gledišta Zamera i Šumana učinak u fudbalu se može kontrolisati.

"Tako smo profesionalizovali U-timove i postavili visoke zahteve našim U-trenerima." Šuman je ovaj korak pravdao činjenicom da bi budući nacionalni igrači već trebalo da budu upoznati sa mnogim procesima, da su se navikli na ideju i zahteve igre i da ih Nemački fudbalski savez podržava i prati u njihovom razvoju što je bolje moguće.

‍ 

Tako je osoblje U-timova prošireno odabranim stručnjacima. Na primer: drugi pomoćni trener, lekar i 2-3 fizioterapeuta, video analitičari, nutricionisti, dijagnostičari performansi i fitnes treneri, psiholozi, kao i menadžeri timova i menadžeri opreme, ali i nastavnici, nedavno su postavljeni pored trenerskog osoblja u svakom U-nacionalnom timu.

Zamer se pozvao na pobednički mentalitet u podmlatku. Na Međunarodnom trenerskom kongresu (ITK) 2007. godine, velikim aplauzom odgovorio je na otpor mnogih trenera, koji su sportski trening videli u prvom planu:

“Ne trebaju nam dobro obučeni gubitnici - trebaju nam dobro obučeni pobednici!“

Jer samo učenje fudbala nije dovoljno. I on je u pravu u vezi s tim. Iz sopstvenog iskustva, Zamer je 1986. godine sa DDR-om osvojio evropsko prvenstvo do 18 godina, zna koliko je važno naučiti pobediti čak i u mlađim godinama. 

Neuer, Kroos, Gotze i drugi igrači U-timova već su osvajali titule pre nego što su kasnije takođe osvojili Svetski kup 2014. godine.

I druge zemlje - kao  npr. Belgija ili Engleska- poslednjih godina su u krizi. Svi oni su se ponovo postavili sa zdravim i održivim konceptom i otvorili put za uspešnu budućnost, počevši od U-timova.

Moderan koncept za sutrašnji uspeh

Savez se smatra glavnim brodom i vučnim konjem i zato mora predvoditi put sa modernim i holističkim konceptom. 

Mogu da vidim neke paralele iz mog razgovora sa naučnim asistentom Matijasa Zamera i iz utisaka koje sam dobio iz mog rada u Nemačkom fudbalskom savezu. 

Naravno, prvo je potrebna temeljna interna analiza. 

U osnovi, ja sam čvrsto ubeđen da su pet navedenih tačaka od presudnog značaja za budućnost srpskog nacionalnog tima.

1. Identitet i koncept igre

Potrebna je sveobuhvatna strategija.

Da bi zajedno stvorili pozitivnu energiju za ovaj projekat, iznutra mora biti prepoznatljiv jasan identitet, a time i snaga.

Za šta se zalaže srpski fudbal? Koji identitet oličavaju igrači i zaposleni?

Pored svog identiteta, svako takođe mora biti u stanju da prepozna koji fudbal igra Srbija? 

Obećavajuća ideja igre sa efikasnim principima povećava verovatnoću uspeha.

2. Kultura, vrednosti i timski rad

Duša i kultura saveza omogućava pre svega zajedništvo u kojem svaki igrač i zaposleni doprinose svojom snagom i maksimalnim učinkom koje se može postići u timu.

Odgovarajuće strukture, hijerarhije i organizacija omogućavaju bolje performanse.

Sastavljanje i razvoj timova koji optimalno funkcionišu biće presudni za to da li igrači u Fudbalskom savezu Srbije mogu da pokažu svoj učinak.

3. Razvoj trenera i profesionalizacija stručnog štaba

Treneri su ključni u razvoju igrača i sprovođenju ideja o igri. 

Ovde je važno da ih obučimo što je bolje moguće i na taj način povećavamo njihovu profesionalnu kompetenciju.

Bolji treneri mogu razviti bolje igrače.

U U-reprezentacijama takođe su potrebni najbolji mogući treneri da bi izvukli maksimum za Savez.

Profesionalizacija trenerskog osoblja je neophodna da bi se na najbolji način iskoristile odgovarajuće specijalizovane oblasti. Tako da više trenera, ali i više stručnjaka mogu uneti svoju snagu u Savez. 

Ako želite ne samo da stignete, već i da prestignete, takođe je važno da se postavite na održiv i inovativan način. 

Digitalizacija i efikasna upotreba podataka i tehnologija nastaviće da se povećavaju i imaće dodatnu važnu ulogu.

4. Promovisanje talenata za buduće igrače i individualizacija

Igrači kojima će ubuduće biti dozvoljeno da nose dres Srbije i koji će primeniti koncept igre već su u fazi razvoja i moraju biti adekvatno obučeni. 

Treba uvesti optimalan izbor i promociju talenata kako bi se igrači upoznali sa onim što ih očekuje kasnije u seniorskoj reprezentaciji.

Ovo takođe zahteva jaču individualizaciju u razvoju njihovih zahteva u pogledu performansi: od atletike i tehnike do taktike, ličnosti, mentalne i emocionalne pripreme.

5. Igrač i ličnost

Svaki igrač pojedinačno takođe mora biti viđen kao osoba. Dakle, ličnost se mora razvijati baš kao i fudbalske veštine. Snažna ličnost osigurava potrebnu stabilnost za igrača na terenu i van njega.

Osim toga,  radi se o mentalnim aspektima kao što su samopouzdanje, emocije i bezuslovna želja za pobedom! Da bude „ratnik“ na terenu. A pobednici na terenu se ne rađaju tek tako:

Rezultati su ogledalo učinka

Cilj mora biti da srpska fudbalska reprezentacija razvije svoj potencijal i uspešno igra fudbal. 

Da se sve selekcione ekipe kvalifikuju za naredne velike turnire, kako u omladinskom, ženskom, tako i u muškom delu, i da odigraju dobru ulogu u njima.

Da  ponovo bude zadovoljstvo navijača da gledaju kako orlovi igraju. Da igrači zaiskre od strasti i radosti igranja na travi.

Pre svega se radi o performansama. Ovo se mora planirati i pripremiti.

Portugalija (aktuelni evropski prvak), Irska, Luksemburg i Azerbejdžan su protivnici  za kvalifikacije na Svetsko prvenstvo 2022. godine u Kataru. Ne zavisi samo od protivnika  ili od okolnosti da li će se reprezentacija Srbije plasirati.

Potreban nam je moderan koncept, zajednički napor i neophodna strast kako bismo mogli da doživimo odlučnu i uspešnu reprezentaciju Srbije.